INTERVJU – Miloš Kos: Dres Srbije je uvek bio moja želja

(od izveštača Mozzart Sporta iz Doboja)

„Miloš je moj naslednik, on je lider iz Republike Srpske“, ne ostavlja dilemu legendarni as srpskog rukometa Mladen Dugi Bojinović koga vidi kao predvodnika buduće generacije Orlova. Talentovani bombarder iz Kozarske Dubice, poput godinu dana mlađih Stefana Dodića i Luke Rogana, trebalo bi u narednoj deceniji da nosi Srbiju, do, svi se nadamo, medalje na nekom velikom takmičenju i u seniorskoj konkurenciji.

Za razliku od srednjeg beka Celja, koji se ustalio u timu Tonija Đerone, već ima iza sebe seniorsko Svetsko prvenstvo u Katovicama, levi bek i pivotmen traže mesto u najboljoj selekciji. Obojica su debitovala i za A tim i biće kandidati za odlazak na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj u januaru nardne godine.

Levi bek Zagreba eksplodirao je prošle godine na Evropskom prvenstvu za juniore. Bio je naš najbolji strelac, iz uz Dodića, najzaslužniji za istorijsku bronzu. Napunio je 21 godinu, već ima nagomilano iskustvo u seniorskom uzrastu, osvojenu titulu sa Izviđačem iz Ljubuškog u Bosni i Hercegovini, a prošlog oktobra potpisao je ugovor sa nekadašnjim šampionom Evrope, Zagrebom. Biće jedan od aduta tima Slavka Goluže ove sezone u paklenoj konkurenciji u Ligi šampiona.

U intervjuu za Mozzart Sport, Kos se dotakao početaka karijere, perioda sazrevanja i odrastanja u Ljubuškom, odluci da igra za Srbiju, prelasku u Zagreb, ambicijama, želji da bude deo tima Tonije Đerone na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj 2024...

„Počeo sam u Kozarskoj Dubici u RK Partizan 2010. godine, na nagovor mlađeg brata Marka. On je prvi krenuo da trenira. Mi smo rukometna porodica. Sestra i majka su se bavili rukometom. Majka je sada trener u Kozarskoj Dubici, vodi devojčice, one najmlađe, dok je sestra na klupi seniorskog tima. Prvo sam krenuo na fudbal, ali sam se brzo prebacio na rukomet“, istakao je Kos na početku razgovora u Doboju, gde hrvatski prvak učestviuje na ove godine najjačem turniru na svetu.

Kako je dalje tekao vaš razvoj?

„Kada je klub promenio ime u Kozaru, jednu sezonu sam bio u seniorskom timu sa 15 godina, da bih sa 16 otišao u Izviđač iz Ljubuškog. To je bio sjajan potez, pravi klub za mladog igrača. Kada dobiješ poziv takvog kluba, vidiš koje je sve igrače izbacio i na svetskom nivou, naravno da nisam imao dilemu. To je prava odskočna daska za dalje, za jače klubove“.

Ko je sada poznatiji stanovnik Kozarske Dubice, vi ili iskusni globtroter Duško Čelica, sada rukometaš Dinama iz Pančeva?

„Sigurno je Čelica poznatiji. Moram još da radim da bih stigao na njegov nivo“.

INTERVJU – Stefan Dodić: Nije bilo vreme za Vojvodinu, imam veliku želju da zaigram u Srbiji

INTERVJU – Alem Toskić: Dodić i Antonijević biseri, ako ne postaneš bolji igrač u Celju, onda imaš neki problem

Ima li još poznatih rukometaša iz Kozarske Dubice?

„Dragan Kondić je igrao u Bosni, sada je u Norveškoj, tu su i braća Skrobići, Miloš Čekić je zimus stigao u Partizan. Ima još mladih igrača, moj brat je u Bugojnu... Kozarska Dubica živi za rukomet“.

Kako je protekao četvorogodišnji period u Izviđaču?

„Dobio sam šansu kao klinac da zaigram. Taj klub mi je sve omogućio. Tamo sam se i školovao, završio srednju školu, osvojio titulu u Bosni i Hercegovini. Predivne četiri godine, saradnja sa sjajnim trenerima, upravom... Svi u klubu su brinuli o meni. Uvek su tu bili nadohvat ruke, da pomognu, usmere te. I dalje se često čujem s ljudima iz Ljubuškog“.

Mogli ste da igrate za Bosnu i Hercegovinu, ali niste imali dilemu?

„Moja stav je uvek bio da želim da igram za Srbiju. Ja sam Srbin iz Republike Srpske. Mnogi moji prethodnici koji su rođeni na ovom području nosili su dres Orlova. Slično kao što rukometaši koji su rodom iz dela gde su Hrvati većina u Bosni i Hercegovini igraju za Hrvatsku. Bio je to logičan izbor. Imao sam problem te prve sezone. Nisam igrao na EP u Hrvatskoj zbog papira. Prošle godine sam debitovao za Srbiju i sve je bilo fantastično, osvojili smo bronzu. Disali smo kao jedan, kolektiv i dobra atmosfera su nam doneli fantastičan rezultat“.

Ove godine umalo i svetska medalja. Malo je falilo (četvrto mesto). Ostaje li žal za odličjem?

„Posle izgubljenog polufinala i meča za treću poziciju, bili smo svi razočarani, ali kad smo se vratili u Beograd, shvatili smo da nešto veliko uradili. Nedostajala su nam trojica bitnih igrača. Nije igrao Stefan Dodić, MVP EP, kapiten Nikola Stamenković, Marko Tasić, najbolji odbrambeni igrač. Trojica je mnogo za tako malu zemlju kao što je Srbija. Nismo mi Španci, Nemci, Francuzi, koji imaju veći izbor rukometaša. Da bismo stigli do medalje morali samo da budemo kompletni“.

Bojinović: Žao mi je što ovog leta nisam postao trener Partizana

Protiv Nemačke nismo imali šanse u polufinalu?

„Da, bila je stvarno najbolja selekcija. Mnogi igrači već imaju odlične role u Bundesligi. Verujem da će buduće generacije, momci rođeni 2004. i mlađi da nastave taj naš trijumfalni niz“.

Kucate na vrata najbolje selekcije. Debitovali ste jesenas protiv Finske u Novom Sadu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Da li je nadate pozivu za najbolju selekciju narednog januara?

„Veliko iskustvo za mene. Prelep je osećaj. Velika mi je želja da se nađem na spisku selektora Đerone za Evropsko prvenstvo naredne godine. Na meni je da ovu polusezonu u Zagrebu iskoristim na pravi način, da se nametnem".

Miloš Kos – srpski bombarder i Đeronin adut već za EP u Nemačkoj

Da li ste razgovorali sa selektorom Tonijem Đeronom?

„Pričali smo više puta, bio je s nama u Atini ovog leta na Evrooskom prvenstvu. Prošle sezone kada sam bio povređen, zvao me, raspitivao se kako teče oporavak. Nada poslednja umire. Ako ne bude poziv za Nemačku, verujem da će da bude u budućnosti, da vreme radi za mene“.

Debitantska godina u hrvatskom velikanu ostala je u senci teže povrede leđa koja vas je odvojila veći deo sezone. Je l’ sada bolja situacija?

„Ne volim o tome previše da govorim. Drago mi je da sam se vratio, igrao sam u plej-ofu prošle sezone, osvojio duplu krunu u Hrvatskoj, sa Srbijom je bilo odlično na šampionatu u Grčkoj i Nemačkoj. Ide sve u dobrom smeru. Verujem da će povrede da me mimoiđu u nastavku karijere“.

Kako bez Dodića ove sezone u Zagrebu?

„Bili smo baš nerazdvojni prošle sezone, naavno da nedostaje. Prezadovoljan sam u Zagrebu, svi su me odlično prihvatili. Tu su s nama iskusniji igrači, Dimur Dibirov i Ivan Čupić, kao i kapiten Jakov Gojun. Njih trojica imaju i pedagošku ulogu, pričaju mnogo s nama, razumeju naše dečje bubice. Lepo je imati takve igrače pored sebe. I kada potoneš, oni su tu da te podignu, da ti vrate samopouzdanje“.

Kos u meču protiv Barselone u Doboju (©TV turnir šampiona u Doboju)

Ovog leta ste potpisali trogodišnji ugovor, budućnost je u Zagrebu?

„Došao sam prošle godine u oktobru, dugo su trajali pregovori Izviđača i Zagreba oko obeštećenja. Pošto sam propustio veći deo prošle sezone zbog povrede, odlučili smo da produžimo saradnju još godinu, tako da sam tu do 2026“.

Dok ste bili član Izviđača, da li ste imali ponude od srpskih klubova?

„Ništa konkretno. Bile su samo neke priče. Prošlog leta preko jednog igrača bilo je nešto vezano za Zvezdu, pričao sam nekoliko puta sa trenerom Vojvodine Borisom Rojevićem. Veliko je bilo obeštećenje za mene. Zna se da većina igrača posle Ljubuškog ide u Zagreb“.

Koliko može Zagreb u Ligi šampiona?

„Cilj nam je da pokušavo što više pobeda da ostvarimo, da se nađemo među prvih šest u grupi. Prošle sezone nam je malo falilo, jedan gol nas je delio od nokaut faze. Publika u Zagrebu je živnula, prošle sezone smo imali dobru podršku u Areni. Verujem da ćemo sada da imamo još veću posetu. Ljudi su prepoznali naš trud, rad“.

Pratite li srpske klubove?

„Da, posebno Partizan zbog Nikole Zečevića i Miloša Čekića i Vojvodinu zbog Luke Rogana. Odlično je za Vošu što će da igra grupnu fazu Lige Evrope. Vidim da se u Partizanu dešavaju neke promene, da su neki novi ljudi došli u klub. Žao mi je samo zbog Zečevića što se povredio, ali je on veliki borac i ubeđen sam da će da se vrati na teren jači“, zaključio je Kos.